We are the Pilgrims, master; we shall go
Always a little further: it may be
Beyond the last blue mountain barred with snow,
Across that angry or that glimmering sea
Always a little further: it may be
Beyond the last blue mountain barred with snow,
Across that angry or that glimmering sea
The Golden Journey to Samarkand
Postoje neke teme koje me prate kroz ceo život. Idioti za komšije, na primer.
Počelo je još onomad, pre nekih petnaestak godina, kada smo se preselili iz solitera u kuću, gde bi, sasvim opravdano, čovek mogao da očekuje manju koncentraciju ludaka na istom mestu.
Ne sećam se tačno koja godina je u pitanju, ali svakako sam bila mladjano devojče, i patila sam, kako to samo mladjane devojke umeju, zbog anemično-belog tena koji mi je usud dodelio, pa sam se, stoga, sunčala u privatnosti svoje terase. Uredno u bikiniju. Bilo je leto.
Ležim ja tako, sunce me prži, izlaze mi neki crveni plikčići po telu, svrbe, peku, ja trpim, kad se otvaraju okna na komšijskom pendžeru, a komšijski sin na prozor iznosi svoj stereo, i odvrće do daske: TI BI HTELA LOVU!! TI BI HTELA PARE!! MARKE, FUNTE I DOLAREEEE!!
Fuck, pomislim, kakav očajan izbor muzike, i kakav loš ukus podeliti ga sa komšilukom, pa se pokupim sa svojeg chaise longue-a, i vratim u udobnu hladovinu svoje kuće. U retrospektivi, tom mladom gospodinu imam da zahvalim na tome što nisam zaradila rak kože. Al u to vreme ko je još razmišljao o melanomu? Ja svakako nisam, pa zato, narednog dana, tačno u podne, kad je sunce najjače, izadjem na svoju rodjenu terasu, u svom rodjenom bikiniju, izvalim se, zatvorim oči, TI BI HTELA LOVU!! TI BI HTELA PARE!! MARKE, FUNTE I DOLAREEEE!!
Jebote, koji degen! Ustanem, pogledam u pravcu prozora s kojeg je dopirala milozvučna melodija, kad tamo stoji zakržljali klinac, u beloj siledžijki, sa zalizanom crnom kosom i ramencima kao u vrapca. Promatram ga ispod oka, zuri on u mene... pa jel to on meni pizda li mu materina ona bolesna??? Pa sad ću da te oduvam nazad preko Drine.
Umarširam besno u svoju sobu, tras produžni, iščupam mini liniju, iznesem na terasu, strpljivo premotam kasetu (hej, kasetu :))) i uzvratim rečima grupe Šaht: MARŠ ODAVDE ŠABANE!!
I tako svaki dan, narednih nedelju dana, dok moji roditelji nisu otišli da razgovaraju s njegovim i došli do dogovora da nam oboma konfiskuju muzičke uredjaje. Ubrzo nakon toga su njegovi prodali kuću i preselili se na Senjak, tako da bar nisam morala da doživljavam neprijatnosti pri svakodnevnom susretanju sa gorepomenutom spodobom.
Nove komšije su u početku izgledale, pa... očekivano.
On bizmismen, ona domaćica, deca sitna, al lepo vaspitana, dobardan-dobardan, kako ste, nije loše, kako ste vi, super, dovidjenja. Sve dok jedared domaćica sa decom nije otišla na Zlatibor, a bizmismen u gluvo doba noći počeo da privodi nešto što je izgledalo kao maloletnica na izuzetno visokim štiklama.
Zvuke koji su dopirali iz pravca njihove spavaće sobe, koja je, avaj, gledala na moju, nije mogao da izoluje ni zatvoren prozor. Ajde što su vodili divlju ljubav dahćući i uhćući, ajde što sam par puta pomislila da će nesrećnica da izdahne, ali što su se po pravilu posle svadjali: ona njemu da je šonja, a on njoj da je kurva.
Vraćam se ja u gluvo doba noći iz izlaska tako jednom, i naletim u zajedničkom dvorištu, na njih dvoje – na putu ka njegovom bračnom krevetu. Priznajem, bila sam pripita, a kombinacija alkohola i neispavanosti u meni vazda budi goropad, i ne bih da ponavljam ovde šta sam tom prilikom rekla, al nek bude dovoljno da je bilo kratko, precizno, i živopisno.
Komšiji valjda preseo seks posle toga, pa se vratio u garažu, uterao svoj najnoviji Audi u zajedničko dvorište, skinuo se u bokserice (bilo je leto) i uzeo da zaliva zajedničku travu nakon što je do daske odvrnuo UDARI OPEEEEEEEET GROME MOOOOOOJ... i tako narednih nedelju dana, dok mu se žena nije vratila sa Zlatibora.
Zvala sam policiju u par navrata, ali policija je valjda bolje od mene znala ko živi na toj adresi, pa se nisu mnogo ženirali da dodju.
Na svu sreću, i ove komšije se presele na Senjak ubrzo nakon toga, a na njihovo mesto dodju neki koji nisu slušali narodnjake u gaćama u dvorištu u tri ujutru, ali su zato imali dete koje vrišti po celu noć – ok, nije dete krivo, i na svu sreću sam se ja preselila podaleko odatle, nazad u soliter.
Soliteri su mesta u kojima, po defaultu, možete da očekujete da djubre leti u kesama sa viših spratova, i da se te iste kese raspuknu kao bundeve pri kontaktu sa zemljom, raspršujući svoj sadržaj na sve strane, što je posebno lep ugodjaj ako živite u prizemlju.
Ono što ne možete da očekujete u svakom soliteru je:
- komšija koji pravi papirne aviončiće, pali ih i baca zapaljene sa prozora,
- komšija koju na obližnjoj njivi ima magarce, pa ih povremeno pušta da se istrče ispod prozora tvog stana u prizemlju,
- komšija koji ima senilnog dedu koji insistira na tome da ceo dan provodi napolju, gde, posve logično, vrši svoje fiziološke potrebe, kako male, tako i velike, a igrom slučaja ispod prozora tvog stana u prizemlju,
- komšiju narkomana, kome je omiljeno mesto za pucanje u venu ispod prozora tvog stana u prizemlju,
- komšiju alkoholičara koji neretko, odvaljen od alkohola, prilegne da odspava na betonu ispod tvog stana u prizemlju, pa kad se fino odmori, prvo se pošteno ispiša, a onda ode kući gde malo sluša preglasnu muziku (izvornu narodnu), a onda u gluvo doba noći mlati ženu i obećava je da će je „ubiti, kurvo!!!!“
Zvala sam policiju dva puta, povodom ovog poslednjeg. Oba puta je narečeni komšija odbio da otvori vrata, pa su ga molili jedno pola sata da „otvori i pokaže legit’maaaciju službenom liiiicu“, a kad su ga na kraju izmolili, ljubazno su mu pogledali ličnu kartu i rekli da ubuduće „obavezno otvara vraaaaata službenom liiiiicu“ a za buku i mlaćenje žene „da to više ne radi“. Jašta ih je poslušao.
I dobijemo mi tako dete i kažem ja mnogopoštovanom suprugu: MI MORAMO DA SE PRESELIMO IZ OVE PAKLENE RUPE, ČUJEŠ LI, MORAMO!! I odselimo se tako, u nadi da ćemo na nekoj boljoj lokaciji pružiti detetu bolji život.
 |
Novi stan je u početku bio predobar da bi bio istinit (što se kasnije ispostavilo tačnim). Ispod nas neki prepodobni siromah za koga smo čuli da je djakonov asistent, iz čega smo zaključili da je baš super pošto sigurno nije alkoholičar/narkoman/ženskaroš. Iznad nas stan u vlasništvu nekih ljudi koji su emigrirali za Sloveniju i nisu ga nikada izdavali. Pored nas baba i deda, koji provode celo leto u Crnoj Gori. Milina.
Uselili smo se jedne nedelje popodne, tako da nam je trebalo celih 7 dana da otkrijemo da prepodobni djakonov asistent nedeljom jaaaaaako rano ujutru na sav glas pušta neko bogosluženje, na radost bogu i verujućem narodu, a bogami i nama.
Krajem leta su Slovenci odlučili da ipak treba da izdaju stan (kriza i u EU, šta ćeš), pa su se iznad nas uselila dva studenta, koji petkom i subotom organizuju zabave, veselja i proslave, a ponekad, iz čiste zabave udaraju noću u vertikalu. Baba i deda iz stana pored su se vratili iz CG, i sada svako malo u spavaćoj sobi piči Grand parada.
Kap koja je prelila čašu bila je momenat kada se prepodobni djakonov asistent odselio i ostavio svoj stan starijem sinu. Ležim ja tako jedno veče u svom krevetu, upravo sam ubedila najboljeg sina na svetu da nastavi da spava, tonem polako u san, kad odozdole čujem jedno:
„AAAAAAAAAAAAAA!!! Ubiću te, KURVOOOOOO!!!“
Mislim da mi jedino preostaje da se u nedogled selim.
Zaboravih DISCLAIMER:
ReplyDeleteWhile the story follows the author's life in outline and in many details, it would be wrong to read it as an autobiographical work.
Pictures by Vettriano.
"Zaboravih DISCLAIMER:"
ReplyDeleteDobro je da si ga dopisala, već sam posumnjala da je ovo nešto autobiografski:)
Nego, prenese junakinji priče da se ne nervira, već vremenom treba da nauči da razlikuje bitno od nebitnog. Osim toga, da postavi dobre prozore, izolaciju, vikendom da pali negde...Tačno je da sve to košta, ali neuporedivo manje od nerviranja i komunikacije sa tipovima čiji se rečnik svodi na par dubokoumnih rečenica:(
Još nešto da te podsetim: nikad se ne raspravljaj sa budalom, prvo će te spustiti na svoj nivo, a onda će te pobeiti na sopstvenom terenu
Anjale
Ahahahhahh "marsh odavde shabane!!!" ahahahha jako :)
ReplyDeleteKako me samo podseca na idiotluke iz mog prethodnog zivota, na koji je moj sadasnji poceo ponovo zastrasujuce da lici...minijatura o tome, mozda...nekad...
hej duče ovo sa šahtom ti je zajeb,
ReplyDeleteja sam kao klinac u to vreme, krajem 80-ih slušao šaht, direktore i sl. i oni su pre svega bili pankeri, antikomunisti i srpski nacionalisti, tako da nije pametno ''marš odavde šabane'' povezivati sa marš preko drine. šabani su tada bili folkeri, denseri, sps kadrovi...
a i ovaj klinac je puštao sanšajn, što je takođe autentičan bg bend i spada u lepši deo 90-ih
Aaaah, i meni ovde u dalekom svetu komsije pustale glasno rano jutrom bogosluzenje po K'uranu. A muslimanska zemlja, ne smes se pozaliti. Samo pridruziti. Pa sam i ja pocela jos glasnije da pustam direktan prenos istog sa lokalne TV. Dvared je bilo dovoljno da obustave akciju. Dakle, moje "klin se klinom izbija" je bilo delotvornije od protivdrinske akcije. Eh, a nedostaje mi sada komsinica koja je hodnik u stanu preuredila u letnju kuhinju i njeno pecenje 200 kg paprika vikendom. I naravno, otvorena vrata da je ne ugusi dim. Pa posle ajvar na tihoj (elektricnoj) vatri... Those were days!
ReplyDelete@Anjaleeee, "nikad se ne raspravljaj sa budalom, prvo će te spustiti na svoj nivo, a onda će te pobeiti na sopstvenom terenu" veoma istinita rečenica, samo što se kod nas nesouštanje na budalin nivo smatra znakom slabosti, pa budala još jače nagrne. Sve u svemu nisam pametna. A što se tiče disclaimera, moram uvek da ih pišem da me ljudi ne bi jurili u nedoslednostima. Eno kako je @mastif, dole, primetio. A pre nekog vremena me Hansel podsetio da radio B92 nije postojao u vreme dešavanja jednog od textova. Ja se onda pozovem na disclaimer i gotovo. :)
ReplyDelete@Mastife, dotični mladić jeste došao preko Drine, sa mamom i tatom. Priča je tužna, kažu da su jednog dana samo seli u kola, sa onime što su imali na sebi, i novcem koji su imali u kući. Došli su u BG, i kupili kuću od 200kvm na B. Kosi, a tata je počeo privatan business. Izgleda da nisu verovali bankama. Elem, igrom slučaja to što si primetio nije zajeb. Mladi gospodin je hteo valjda da se uklopi pa je slušao BG bend, a ja sam se u to vreme zabavljala sa jednim pankerom, koji me je snabdeo opusom svih bendova koje si ti naveo. Ima o tome u tekstu o Snežani Radojević, mrzi me da linkujem. Možda ti kao svakako bolje inormisan od mene možeš da nam objasniš kako je kod nas došlo do te veze punk rocka i anti-komunizma.
Dakle, zaključak je da treba ja onda da počnem po celu noć da se derem: KURVOOOOO; UBIĆU TEEEE!!! I onda će komšija prestati? Hm, not a bad idea :))))))))
ReplyDelete@Miro, to za minijaturu ti ništa ne verujem. Ko je naivan da veruje, neko ode kod Mire na blog da vidi kog datuma je objavljena poslednja minijatura.
...da nam objasniš kako je kod nas došlo do te veze punk rocka i anti-komunizma.
ReplyDeletešta tu ima da se objašnjava?
to je prirodan tok stvari:
sloboda vs diktatura
individualizam vs kolektivizam
i slične varijacije na temu, pogledaj samo kakav je fejk kada vulin počne da priča o azri :), a na u92 blogu me jedna žena ubeđivala čak kako je džoni levičar :))
i džabe pišeš disklejmere, kad znamo da je sve istina :) tek tad je pun kolor
i još nešto taj izraz:
ReplyDelete...sad ću da te oduvam nazad preko Drine...
je više muslimanski žargon u sarajevu, sa ove strane drina je na sredini, pa je sve jedno sa koje si strane :)))
al ajd kad kažeš da je sve fikcija, može i ovo :)
"i još nešto taj izraz:
ReplyDelete...sad ću da te oduvam nazad preko Drine...
je više muslimanski žargon u sarajevu, sa ove strane drina je na sredini, pa je sve jedno sa koje si strane :))) "
sa koje god da je strane meni mnogo vise govori o onome ko ga upotrebi nego o onome na koga se odnosi.
nikada mi nece biti jasna ta netrpeljivost prema onima koji su dosli, pogotvo sto je srbija jedna od zemalja sa najvecim brojem emigranata.
svaki srbin ce se zgroziti ako cuje kako je negde u svetu neki njegov sugradjanin odbacen samo zbog toga sto je stranac, ali zato mu smeta svako onaj ko je dosao u srbiju, pogotovo u beograd, posle njega. verovatno je tad, kad je on stigao, trebalo staviti neku rampu i zaustaviti sve ove sto iz unutrasnje srbije, sto preko drine, da dolaze, majku im njihovu....pa sad po izboru.
"@Mastife, dotični mladić jeste došao preko Drine, sa mamom i tatom. Priča je tužna, kažu da su jednog dana samo seli u kola, sa onime što su imali na sebi, i novcem koji su imali u kući. Došli su u BG, i kupili kuću od 200kvm na B. Kosi, a tata je počeo privatan business. Izgleda da nisu verovali bankama. "
i? ne razumem u cemu je ovde problem.
pa logicno je valjda ako bezis da ces poneti pare sa sobom.
da je dosao bez igde icega bilo bi: dosla sirotinja, a mi i onako tesko zivimo.
Meni nisu jasni oni koji brane "svoje" po svaku cenu. To što je neko Srbin ne znači da ću po defaultu da ga podržim na nacionalnoj osnovi, a još manje po principu zavičajnog ponosa.
ReplyDelete"i? ne razumem u cemu je ovde problem."
Ne razumeš u čemu je problem kad 90ih dodje lik iz Bosne sa pola miliona maraka u kešu? Moja sirotinja došla sa Kosova i smestili se njih trinaestoro u malu kuću na periferiji grada, al ko im kriv kad nisu bili tako uspešni preduzetnici da mogu da priušte veću kvadraturu i ekskluzivniju lokaciju. A, uzgred budi rečeno, nekima koji su došli preko Drine je trebalo lupiti rampu, isto kao i nekima sa bilo kojeg drugog dela bivše YU, i to isključivo na ličnoj osnovi. A pošto se već drugi put kačimo oko toga što ti ne kapiraš šta je lično, a šta nacionalno, zaobidji me se molim te sa ovim temama.
@Mastife, mene zanima kako se anarho-sindikalizam uklapa u tu priču sa anti-komunizmom. Iskreno te pitam, nije nikakav trick question, nego nikada nisam razumela u kom pravcu je otišao punk kod nas i zašto.
ReplyDeletene kapiras ti draga moja mnogo toga, ali ja nemam nameru vise da ti objasnjavam, a ni da pricam o balvanu u sopstevnom oku itd.
ReplyDeleteupravu si potpuno.
ovakve stvari je najbolje zaobilaziti.
Eh, Vojvotkinjo, razumem te u potpunosti. :) Imala sam (ne)sreću da se sretnem sa komšijama gde je njen vrhunac bio "oooo, maaaaaaaj, gooooooood!"... :D Prvo je bilo smešno, a kasnije mučno - srećom otperjaše...
ReplyDeleteA sad da se dotaknem teme doseljavanja (moram, šta ću). Mama mi je BeogradŽanka, tako da mi je život vazda bio podeljen između Kragujevca i Beograda (tata je Kragujevčanin). U oba grada je, zbog znanih razloga, došlo mnogo novih ljudi... Šta je tu problem? Problem je što Beograd nije Beograd, kakav je nekad bio; a ni Kragujevac više nije ono što je bio (ruku na srce, oba grada su sada maksimalno poseljačena...). Zašto? Većina onih koji su došli u ove gradove, prstom nije mrdnula da se prilagodi gradu, nego se trudila da grad prilagodi svojim normama ponašanja donesenim iz prethodne sredine (što im je i pošlo za rukom, nažalost). Naravno, ima i onih koji su se prilagodili ovim gradovima, ali su u značajnoj manjini...
E, ovi prvi, mogu da se biiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiip i biiiiiiiiiiiiiiiip i biiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiip! I u pravu je Vojvotkinaj kad pominje rampu za ovakve...
Ovi drugi su u istom problemu kao i starosedeoci, ali tu već pričamo o osobama, koje za početak poseduju domaće vaspitanje...
"U oba grada je, zbog znanih razloga, došlo mnogo novih ljudi... Šta je tu problem? Problem je što Beograd nije Beograd, kakav je nekad bio; a ni Kragujevac više nije ono što je bio (ruku na srce, oba grada su sada maksimalno poseljačena...). Zašto? Većina onih koji su došli u ove gradove, prstom nije mrdnula da se prilagodi gradu, nego se trudila da grad prilagodi svojim normama ponašanja donesenim iz prethodne sredine (što im je i pošlo za rukom, nažalost). "
ReplyDeleteRekla sam da se necu vise javljati na ovu temu, ali...
Ono sto ni duchesse, a sad vidim ni ti niste shvatile iz mog prvog komentara je to da ja nemam problem sa tim za koga je rampa vec sa samom idejom rampi za bilo koga.
Svi imamo neke stereotipne pretpostavke. Nekih smo svesni manje nekih vise i ja imam problem sa njima kad ih prepoznam i kod sebe i kod drugih.
Naravno kod drugih ih je uvek lakse uociti.
Meni cela ova prica sa "oduvavanjem preko Drine" i postavljanjem pitanja odakle nekom ko je dosao od tamo devedesetih pare za kupovinu kuce od 200m2 je na to zalicila. Nigde u prici se ne pominje da je taj neko kriminalac, ratni profiter ili sta vec, vec se valjda samim tim sto je imao pare za tako nesto to podrazumeva. Podrazumeva se izgleda da je i moj komentar napisan samo zbog toga sto ja osecam pripadnost nekoj grupi i izgleda citan i tumacen na taj nacin.
Sa takvim stvarima imam problem i zato se opet javljam.
Ti Cons u svom komentaru kazes d ni BG ni Kg nisu isti kao pre dvadeset ili koliko vec godina. Pa naravno da nisu isti. Svaki stanovnik bilo kog iole veceg grada na ovoj planeti ce sigurno isto to reci za svoj grad.
To nema veze samo sa doseljenicima vec sa mnogo drugih stvari, ali najlakse je "okriviti" nekog drugog, zar ne?
Integracija je dvosmeran proces.
Kazes da vecina onih koji su dosli "prstom nije mrdnula da se prilagodi gradu", a ja isto tako mogu da se (te) pitam koliko su starosedeoci "mrdali prstima" da pomognu pridoslicama da se prilagode.
Medjutim ja mislim da je takve stvari besmisleno ocekivati od pojedinaca i grupa, pogotovo na ovim prostorima.
To je posao drzave. Svaka normalna drzava (ma sta to znacilo) vodi racuna o svom stanovnistvu, kako o starosedeocima, tako i o pridoslicama i pitanje integracije shvata ozbiljno, a ne ocekuje da sve samo od sebe resi.
Kod nas u stuaciji kad su se desile ogromne migracione promene izazvane sto ratom, sto ekonomskim faktorima, em drzava o tome uopste nije vodila racuna, em smo pre toga pedeset godina ziveli u drustvu u kome je bio sputavan razvitak individulanog identiteta, koji podrazumeva odgovornost za sopstvene postupke, bez zaklanjanja iza odredjene grupe.
Sve dok u prici imamo podele i ocekivanja od grupa, a ne pojedinaca i dok i same sebe svrstavamo u neku grupu imacemo problem.
ja ne poznajem ni jednog anarho-sindikalistu, osim što sam na tv-u video r.trivunca i onih par idijota koji su bacili koktel na grčku ambasadu (pa su ih branili nvo advokati druge srbije:) , posle su išli i na paradu fegeta. u pitanju je 10-ak opskurnih likova koje fascinira logoreični i ekscentrični r.t., koji je u suštini jedno dobro ugojeno i fino mamino i tatino dete, koji će kad preće 30 da se ošiša kupi odelo i zaposli u nekoj korporaciji
ReplyDeleteautentična punk rok scena je bila desno, nacionalno i prozapadno orijentisana; anarhija i pobuna su bile usmerene protiv socijalizma i jugoslovenstva, tako da nema govora o anarho sindikalizmu (ekstremna levica) – među njima. nacionalizam je drugo ime za slobodu (osim ako ti nije ispran mozak) i jedna je od najznačajnijih tekovina zapadne civilizacije i tipična kapitalistička kategorija i zato su ga prezirali levičari svih boja od tita, preko slobe do čede i žena u crnom...
ja sam najviše voleo direktore, ali ajd kad si pomenula šaht:
Grickam semenke po ceo dan,
SPS-a sam redovan član.
Pantalone su mi kitnjaste,
cipele mi špicaste.
Marš odavde, marš odavde, marš odavde šabane...!!!
ili novije stvari:
...
Neću da budem politički korektan
Biću uvek jasan i direktan
Serem se u nove elite
Što u sve rupe primaju kite
Pun mi je kurac demokrata lažnih
Samo su im položaji važni
Biti levičar moderno je sada
Jebali vas Lenjin i Če Gevara
Patriote lažne, Staljinova čeda
Za vas je sloboda mržnja i beda.
...
Ja sam mutant novog doba, idol mi je bio sloba
Sada sam uz novu vlast i u zdrav mozak jebem vas
Neka puse sve kolege-mocniji sam ja od brege
I najveci sam ja feget, seljacina sa tablom BG
@Constrictoria, right on!
ReplyDeleteJa naravno nemam tapiju na Beograd, niti je ima neko ko je 16. koleno, ali u svoju sredinu pozdravljam dolazak ljudi koji su pristojni i nekriminogeni, odakle god da su potekli.
Ono što mene strahovito nervira je zavičajni prajd koji se u skorije vreme povampirio na ovim prostorima, a koji ne diskriminiše izmedju decentnih ljudi i stoke, jer se stavlja znak jednakosti izmedju svih koji su "iz mog sela". Tako mu dodje onda normalno da podrzavaš nekog ko je lopov i seljačina zato što ti je zemljak.
Mada, moj mudri, pokojni deda me je lepo upozoravao na to da ću propasti ako se ne budem držala "svojih", pa ko zna, možda se na kraju ispostavi da sam u toj priči ispala budala. ;)
@Mastife, hvala na objašnjenju. Onaj koji me je snabdevao muzikom je to slightly drugačije tumačio, mada, istini za volju, ne sećam se baš najbolje, jedino čega se sećam da je svako malo u usta uzimao radničku klasu i pobunu protiv "buržuja", pa je moguće da sam ja to u retrospektivi protumačila kao anarho-sindikalizam.
ReplyDeleteBaš mi ovako fino kad me nema neko vreme a Duč u međuvremenu napisala 3 bloga :) Veliki pozdrav!
ReplyDelete