As flies to wanton boys, are we to the gods; they kill us for their sport.
William Shakespeare.
Jutros me je probudila zvonjava telefona, praćena piskanjem sekretarice, nakon čega se začuo sablasni glas kako doziva moje ime:
- Jovankeeeee! Alo, Jovankeeeee! Dajte mi Jovankeeeee! Oću Jovankeeeee!
U polusnu sam neko vreme većala sa sobom da li me to andjeo smrti doziva, kao u azijskom horor filmu, ali se brzo razbudim, ustanem besno i podignem slušalicu, a sa druge strane se začuje moj deda, koji iz nekog opskurnog razloga veruje da se preko telefona mora vikati, ako želite da vas čuju.
- Alo! Alo!
- Tu sam, Rajko. – promumlam tiho.
- Alo, Jovanke! Alo!
- Aman prestani da se dereš! – vrisnem. - Čujem te. I molim te da pričaš tiše, pošto sam se upravo probudila.
- Znaći usTAla si, nesam te probudio? – razdragano će deda.
- Ne. Nesam usTAla, probudio si me.
Deda krene nešto da kaže, a ja ga prekinem.
- Slušaj, Rajko. Znam da Vi na Kosovu početkom prošlog veka niste imali telefone, pa nije mogla tvoja mama da te nauči lepom ponašanju, ali na svu sreću imaš mene da ti objasnim da nije pristojno da zoveš na fiksni pre devet ujutru.
- Pa kako onda da razgoVAram ako je hitno? – pita on sa iskrenim čudjenjem.
- Dobro. – uzdahnem. - Šta je hitno?
Deda potpuno promeni ton i počinje glasno da plače.
- Ja ne mogu ovako više, oni 'oće mene u grob da oTEraju!
Uzdahnem još jednom, ovog puta demonstrativno duboko.
- Ko će u grob da te oTEra?
- Ja sam nju najurio! – viče. - Više nesam mogo da je trpim!
- Koga?
- Onu.
- Koju onu? Geronto-domaćicu?
- Tu!
- Ovu što je počela da radi u ponedeljak? – sednem na trosed, raščupana, krmeljiva i u neverici. – Ma daj, Rajko, koja ti je ovo geronto-domaćica po redu? Šta ti je sad ona uradila?
- U'VAtio sam je kako preTUra po djubre, ćero, pa vadi iz djubre i vraća u frižiDER.
Posvetim par sekundi ozbiljnim pokušajima da razumem značenje prethodne rečenice, ali odustanem nesposobna.
- Zašto bi... mentalno zdrava žena preturala po djubretu i stavljala djubre nazad u frižider? Osim ako ti nisi bacio u djubre nešto što ne treba?
Deda rida u maniru malog deteta.
- Ona 'oće mene da naPRAvi da sam lud, ćero, da bacam ono što neje za bacanje, al to neje taćno! Svi su se urotili, 'oće da me se reše, to su oni naMErili!
- Kakve bre zavere, o čemu ti pričaš?
- Ma ova je nagoVAra, i plaća je da me naPRAvi da sam lud!
- Ko?
- Ova!
- Koja ova? Baba?
- Ta!
- Čekaj, - trudim se da razmrsim priču. - koju korist ima baba od toga da dokaže da si ti lud?
- Zato što su mene rekli tvoj tata i njegova sestra... – napravi kratku pauzu uz tiho jecanje. - da će u dom da me oTEraju ako otPUštim još jednu gerantnu domaćicu, e zbog toga!
- Dobro... – uzdišem dok se držim za čelo. – I šta ti sad hoćeš od mene da uradim?
- Vidi, Jovanke.
Deda spusti glas pa nastavi da izlaže konspirativno. Zvuči kao dete koje planira da promeni pravila igre kako bi na prevaru pobedio svoje male drugare.
- Vidi, ćeri. Da ti kažeš na svoje drugaćke, ako ima neka sirotica, da dodje kod mene da živi u malu sobicu, da me gleda, a ja ću njojzi stan da osTAvim kad umrem.
- Ja sam mislila da smo se dogovorili da ćeš stan ostaviti svojim unucima.
- Mnogo vas je, ćeri, a stan mali. Tvoj tata troje dece, a njegova sestra dvoje, a kvadrata manje od šeset, neće da vam znaći mnogo.
Nakon što sam dedi obećala da ću mu naći novu geronto-domaćicu, pre nego što moji tata i tetka primete da prethodne nema, neko vreme sam sedela u krevetu, gledajući u zid i razmišljajući o tome kako sam ispala budala.
A deda je majstor manipulacije.
Disclaimer: Ličnosti su izmišljene, ali je razgovor bolno realan. ;)
"Ličnosti su izmišljene, ali je razgovor bolno realan. ;)"
ReplyDeleteNisam ni pomislila da je drugačije :))
Opasan deda :)
ReplyDeleteAli može se izvući neke generalna pouke iz svega ovoga: Ne javljaj se na telefon dok ne popiješ kafu
Mada i baba je tu mutna u celoj priči, sa onom zalihom črvenih iz neke od prethodnih priča, sigurno lobira kod tih geronto-domaćica.
šeki's on the road again !
ReplyDeleteShtetochino, bila sam sigurna da ces ti, pre svih drugih, povezati babine shtekove crvenih i dedine navode da potplacuje protiv njega! :)
ReplyDelete@Anjale, znash me, znam te! ;)
ReplyDelete@Napuljski mastif, Vel'ko M za tebe! :D
Deda se ne predaje:))
ReplyDeleteSrecno sa njim...
Jutros me probudi zvonjava telefona, Adrijana iz reklamne agencije, nudi, neznam sta zalupih joj slusalicu, jos mi se manta od naglog ustajanja, okrenula mi se soba, sad jos da vratim glavu na mesto...
Desi, DiImama, welcome! :)
ReplyDeleteDeda je stari pokvarenjak i opasan igrač. Kad bih pisala o svim njegovim potezima, mislili bi ljudi da izmišljam, pa moram da se cenzurišem. ;)
A što se tiče Adrijane, mene zvala neka pre neko jutro, kaže hoće da dodje da mi testira vodu. Treba ih tužiti za uznemiravanje... sve zajedno sa dedom! :)
Bolje vas sve nadjoh, jos da povatam ove dugmice, da nesto ne zahebem... Sad cu se i ovde kod tebe javnem za citaoca, samo da namontiram.
ReplyDelete1. Svekar je imao dva infarkta, nije bas najbolje, otac mi je isto star, neznam zasto, ali uvek su mi oni u glavi kad u neko blesavo doba zovne telefon. Nemam pojma zasto prvo pomislim na ruzne stvari, nikako da se toga resim.
2. Ovde je sat haos, kao da pisemo nocu
3. Gde ti kapa? :)))
Redom :)
ReplyDelete3. Kapa je nestala kad je bilo lepo vreme. Čim ja skinula kapu, vratila se zima. A i šišala sam se, pa da se vidi nova, kraća frizura. ;)
2. Kako posle da dokažeš da si u 3 sata spavala, a ne visila na internetu??? :)
1. To je nezgodno kad se ljudi porazboljevaju, pa se štrecaš na telefon. Mene više štreca ćale, koji je '54. godište, nego njegov otac, koji je '26. Naime, ćale je imao infarkt, a deda je jednom lagao da ima šlog. Odveli ga kod doktora, i ovaj ga odrukao da izmišlja. Kaže, treba mu pažnja. (?!)
Ako je do tofa, da li da vratis kapu, nema Sunceta, a podne uveliko? Kako je krenulo, polako vracam iz ormana dzempere, a cizme sam joj juce obukla, vidim da cu i danas.
ReplyDeleteDa li je nova frizura sa siskama ili bez? Bese to jednom davno postavljeno pitanje:))
Ja odnela zimske stvari kod mame... Razmišljam se da odem posle posla i da ih vratim u svoj skromni orman. Biće gužve, al možda se vrati sunce! (znaš ono kako ide, čim ja kupim antilop čizmice, odma padne sneg...)
ReplyDeleteŠiške postoje, ali nisu klasične one preko čela, nego više kao stepen. Onako, zadovoljna sam izborom, vizuelno, a sa praktične strane, bolja je dugačka kosa za nas sa prirodnim talasima. ;)
Pokahontas :)))
ReplyDeleteNekako taj osecaj da je prolece ne postoji jos uvek, kao da ide jesen. Depresivno.
Radim od dva, drago mi je da te nadjoh, citamo se. Veliki pozdrav.
ne folirajte vas dve,vilenite nocom, a onda kao ne valja sat. :P :)))
ReplyDeletemoje veliko dete otislo na ekskurziju sa skolom i preksinoc zove u pola jedan! ja se oduzela.sreca pa sam bila budna i tek dosla iz pozrista, pa sam prvo pomislila da me zove prijateljica sa kojom sam bila, inace bi me srcka uhvatila.
pitam sta je bilo,a ona kaze zovem da vidim sta radite.nije videla koliko je sati !
ne vidim ti ja ovde te polusiske, samo traku.ili sam corava... :)
ja isto u dilemi frizerskoj.kad je bilo vreme za sisanje, zbog neke operacije na kapku preskocila i sad ne znam da li da nastavim da pustam ili da se sisam.
verovatno ce presuditi lepo vreme, ada i roleri.:)
duchesse vracaj te cizme.izludeh od ove zime.
i da, deda je fenomenalan. :)))
ciklus o jovanki mi ipak najdrazi.
sad nesto kontam, prvo sam te citala tamo, pa onda onamo, sad ovde, jurim te po blogosferi, a kad izdas knjigu, hocu bre posvetu od nekoliko recenica i iskljucivo i samo prvo izdanje - da znas :-))
ReplyDelete@Nataša, nešto ne valja ako ne vidiš novu frizuru, pogledaj gore na blogu, ima veliki avatar, pa se tu vidi, u kombinaciji sa novim naočarima za sunce. ;) Šiške, one klasične su mučenje ako imaš talasastu kosu sklonu kovrdžanju, kao ja. Ako imaš ravnu, mogu da budu super... jao što bih ja volela da imam ravnu kosu, odmah bih odsekla šiške! :)
ReplyDeleteDrago mi je da ti je najdraži ciklus o JovanCi. Kad mi neko pohvali Jovanku, meni dodje kao dete da mi je neko pohvalio, samo fali suzica u uglu oka! :D
@DiImama! :D Tvoja posvećenost nije ostala nezabeležena, a ako knjige bude, čekaće te primerak sa posvetom, isključivo prvo izdanje kako si tražila. :D
ReplyDeleteHvala, hvala, to sam htela cuti:)))
ReplyDeleteNego, lako tebi juriti po blogovima kad imas auto... Nego kad ce o Jovanici nesto novo???
Lako je vama jurite se po blogosveri al se vidjate u istom gradu:-))) Ja moram da vas jurim i tamo i ovamo, mislim i realno i virtuelno i to u ovim godinama sa povredjenim meniskusom!!! Al se ne predajem :-)))
ReplyDeletePS Deda je prava lafcina!
svi uspešni manipulatori i diktatori su "samouki", ta umetnos' ne može da se nauči. Il' jesi il' nisi diktator(((-:
ReplyDelete@Sladjo, dobrodošla kod mene i ne odustaj! Lakše ti valjda da nas juriš ovako, po netu! :)
ReplyDelete@Beogradoholik, svidja mi se ovo tvoje "il'jesi, il' nisi - diktator". Mislim da to treba da bude izborni slogan nekom sledećom prilikom... čujem da Tadić hoće da bude malo i Premijer! :))
Auuuu, mrtvo more blogersko, ne moz covek da ode u Kinu na 2 nedelje a da se svi ne ucute
ReplyDelete